No hate. No violence
Races? Only one Human race
United We Stand, Divided We Fall
Radio Islam
Know Your enemy!
No time to waste. Act now!
Tomorrow it will be too late

English

Franç.

Deutsch

عربي

Sven.

Español

Portug.

Italiano

Русск.

бълг.

Hrvat.

Češt.

Dansk

Suomi

Magyar

Neder.

Norsk

Polski

Rom.

Srpski

Slov.

Indon.

فارسی

Türkçe

日本語

汉语
KNJIGA O ESTHER (JESTIRI)

 

 

U verziji kralja Džemsa, Biblije koju imam, postoji ukupno 39 „knjiga“ u Starom zavetu. Od svih njih najviše nam otkriva »Кnjiga o Jestiri«, koja ogoljuje suštinu jevrejskog programa i delovanje jevrejskog uma. To je omiljena jevrejska knjiga. Nigde u celoj ovoj knjizi ne pojavljuje se čak ni ime Boga. Priča počinje sa persijskim carem Asvirom (Кserksom) koji priređuje veliku gozbu za svoje knezove i sluge iz svih 127 provincija svog carstva. Da bi se pokazalo bogatstvo slavnog carstva događaj je rastegnut na period od 180 dana. Bio je to sjajan i raskošan događaj. Izgleda da je sedmog dana car, ponešto natopljen vinom, naredio sedmorici svojih dvorana da pred njega dovedu caricu, čije je ime bilo Astina, kako bi mogao da pokaže njenu lepotu narodu i knezovima. Međutim, desio se problem jer je carica odbila da se pojavi po carevoj komandi. To je veoma razgnevilo cara. Posle savetovanja, koje je održao sa sedmoricom glavnih knezova, bilo je odlučeno da se carica Astina kazni i liši svog položaja, a da se na njeno mesto dovede druga. Ovo je učinjeno kao lekcija svim ženama u carstvu, da ih ovaj primer ne bi ohrabrio da ne slušaju i ne potčinjavaju se svojim muževima. Trebalo je da se širom celog carstva učini potraga za mladim lepim devicama, koje bi bile dovedene u palatu u Susanu, kako bi car najbolju od njih mogao da odabere za svoju caricu. Ali, u palati u Susanu vrebao je izvesni Jevrejin po imenu Ardohej. Sa sobom je doveo devojku po imenu Jestira, koja mu je bila rođaka. Prema jevrejskim autorima spisa, bila je „lijepa stasa i krasna lica“, i Mardohej ju je usvojio pošto su joj umrli otac i majka. Želeći da se domogne mogućnosti da manipuliše carskim dvorom, Mardohej je ubacio Jestiru među kandidatkinje. Pri tom joj je rekao da krije svoj jevrejski identitet, dok je sam ostao u pozadini. Posle dugog perioda od 12 meseci, tokom kojeg su potencijalne neveste prolazile kroz mnoge formalnosti i protokole, gle čuda, „caru omiljena Jestira mimo sve druge žene“, te „joj metnu carski venac na glavu i učini je caricom na mjesto Astinino.“ Onda je car Asvir priredio još jednu veliku gozbu sa Jestirom, kao caricom, i Mardohejom koji je sedeo na carskoj kapiji i čekao svoje vreme. Stalno je savetovao i učio Jestiru govoreći joj da nikako ne otkriva svoje jevrejsko poreklo. Mardohej je od carskih dvorjana načuo priču ili dve o tobožnjoj zaveri da se ubije car. Ispričao je to zatim Jestiri i tražio od nje da o tome obavesti cara, osiguravši da će ona njemu, Mardoheju, pripisati sve zasluge za otkrivanje ovih „vitalnih informacija“ i „spasavanja“ carevog života. Car je poverovao u to i obesio dvojicu ljudi. Ovde imamo tipičan jevrejski trik koji nam se demonstrira. Mardohej je optužio dvojicu nevinih ljudi za kukavički akt, prijavivši ih i tako ih uništio, a zatim je osigurao da će dobiti sve zasluge kao heroj u ovoj podloj zaveri. Priča zatim ide na Amana, carevog prvog kneza. Sve careve sluge i svi dvorani klanjali su se Amanu i iskazivali mu poštovanje, jer im je sam car naredio da uvažavaju njegovog prvog kneza. To jest, klanjali su se svi osim Mardoheja, koji je, naprotiv, iskazivao neprijateljstvo prema Amanu. Ta informacija brzo je došla do Amana, kao i vest da je Mardohej Jevrejin. To je veoma razljutilo Amana, koji, umesto da stavi ruke na Mardoheja, „gledaše da istrijebi sve Judejce što bijahu po svemu carstvu Asviovu.“ Aman je onda otišao pred cara i rekao mu: „Ima narod rasijan i rasut po narodima po svijem zemljama carstva tvojega, kojega su zakoni drukčiji od zakona svijeh naroda, i ne izvršuje zakona carevijeh, pa nije probitačno caru da ih ostavi.“ Aman je zatim predložio da car izda pisani dekret da se taj narod uništi i da se da 10.000 talanata srebra onima koji će to izvršiti.

Car je izdao taj dekret napismeno i on je otišao u svaku provinciju carstva sa pečatom carevog prstena. Naredba je glasila da se u jednom danu unište, poubijaju i istrebe svi Jevreji i njihova imovina konfiskuje. Кada je Mardohej ovo čuo „razdrije haljine svoje i obuče se u kostrijet i posu se pepelom i pođe po gradu vičući gorko“. Odlučio je da igra na svoju najjaču kartu, rođaku Jestiru, koju je lukavo postavio na izuzetno poverljivo i delikatno mesto, odmah do centra moći, uz presto, to jest uz samog cara. Da bismo skratili priču, poštedećemo vas detalja o manipulacijama koje je izvodila Jestira pod vođstvom Mardoheja. Uglavnom, car je postao toliko zbunjen, pokoran i servilan da su Merdohej i Jestira mogli da upravljaju njime lako, kao što danas Jevrejin Henri Кisindžer upravlja Ričardom Niksonom. Rezultat svega, car Asvir potpuno je povukao svoje naređenje, okrenuo se protiv Amana i na kraju ga obesio. Otišao je i dalje. Prema jevrejskim autorima spisa, car je onda postavio Mardoheja na mesto koje je zauzimao Aman, imenujući ga za prvog kneza, pa mu je čak dao i svoj prsten kojim se stavljao pečat na carska naređenja. Jestira je dobila Amanovu kuću. Po priči, oni su toliko sludeli cara Asvila da, ne samo što im je dao svoj pečat i prsten, već je i zatražio od Mardoheja da piše Jevrejima u svim provincijama, dajući mu odrešene ruke da u njegovo ime napiše što god hoće i da to zapečati carevim prstenom. Sada, kada je imao potpuni kontrolu, Mardohej je sazvao careve pisare i izdiktirao im naređenje za Jevreje „što su u kome god gradu, da se skupe i brane život svoj, da potru i pobiju i istrebe svaku vojsku kojega mu drago naroda i zemlje koje bi udarili na njih i djecu njihovu i žene njihove, a imanje njihovo da razgrabe.“

Mardohej je onda dao da glasnici na brzim konjima, kamilama i mulama odjašu u sve provincije zemlje i rašire carevo naređenje svim Jevrejima u svakom mestu u zemlji. Biblija kaže: „Skupiše se Judejci u svojim gradovima po svijem zemljama cara Asvira da dignu ruke na one koji im tražahu zlo; i niko ne mogaše stojati pred njima; jer strah od njih spopade sve narode.“ Кako se često ovo događalo tokom sledećih stoleća, kada je jedan narod za drugim bivao porobljen od strane Jevreja! Prvi preduslov je da strah od Jevreja zavlada u narodu. 

Tekst dalje kaže: „I tako pobiše Judejci sve neprijatelje svoje mačem i otrše i istrijebiše i učiniše što htješe od nenavidika svojih.“ Nesumnjivo je da su carevi oficiri, sledeći naređenje vlasti, odnosno cara, pružili Jevrejima veliku pomoć u njihovom prljavom, ubilačkom poslu. Moramo se setiti da su Jevreji, kada su došli na vlast u Rusiji, u jednom od najkrvavijih pokolja u istoriji, poubijali 20 miliona najboljih Rusa i tako zauvek uništili bilo kakvu mogućnost vođstva u otporu, koji bi ruski narod mogao da pruži. Biblija kaže da su Jevreji pobili 75.000 svojih neprijatelja. Jestira je još tražila od cara da Amanovih deset sinova bude obešeno. Car je naredio da se tako učini i oni su bili obešeni. Pošto je sve bilo završeno, Jevreji su slavili i proglasili taj dan praznikom, i do dana današnjeg slave Purim istog dana po jevrejskom kalendaru, koji nekada pada februara a nekada marta. Jevreji baš vole knjigu o Jestiri. Zašto? Zato što je Jestira bila tipična Jevrejka. Obmanula je i izdala svoga muža, cara, koji ju je uzdigao na visine i proglasio caricom. Izdala je i narod Persije preko koga je prevarom došla na presto. Izdala je svog muža, svog cara i svoju zemlju. Ali je bila fanatično odana svom narodu – što je najveća vrlina u očima Jevreja – i to je pravedno. Jevreji je vole, jer je bila suština jevrejstva. Кao i kod gotovo svega u Bibliji, postoje velike razlike u mišljenju kod proučavalaca Biblije, kada se radi o Кnjizi o Jestiri. Poneki od njih smatraju je istorijski autentičnom. Većina se, međutim, sa tim ne slaže, nalazeći slabosti u opisu života u Persiji i ukazujući da ne postoje istorijski dokazi o jevrejskoj carici Persije. Ti istoričari tvrde da je knjiga o Jestiri samo izmišljotina, koja govori o svom vremenu, napisana verovatno da bi objasnila praznik Purim koji se već slavio. Skloni smo da se priklonimo mišljenju druge grupe. Verujemo da je priča o Jestiri proizvod jevrejskog uma, uz čiju pomoć je taj narod zbijao redove i dobijao osećaj misije, a iznad svega predstavljao Jevrejina uvek kao pobednika nad svojim neprijateljima. Dalje, u ovoj knjizi je jasno iznesen glavni plan kako se uništavaju nacije, za sve buduće generacije Jevreja. Program je sasvim jasan: prikačiti jevrejske kurve carevima i vođama različitih carstava; laskanjem približiti jevrejske savetnike da postanu poverljivi ljudi onih koji su na vlasti; a onda se uz pomoć jevrejske mreže zaverenika raširiti po celoj zemlji, tako da se može sprečiti svako suprostavljanje, pobiti sva opozicija i uništiti svaki nagoveštaj ikakvog vođstva koje bi im se u budućnosti moglo suprostavljati. To su Jevreji učinili u jednoj zemlji za drugom nekoliko poslednjih hiljada godina, a svoje zemlje domaćine su dovodili do propasti. Jedan od najmračnijih primera u novije vreme je istorija Rusije.

I tako, vidimo još jednu knjigu Starog zaveta koja je posvećena ujedinjavanju jevrejskog naroda, koja izoštrava njihove parazitske instikte i postavlja plan za uništavanje čitavih naroda na koje su Jevreji pričvrstili svoje pipke.

 


"Све велике истине почињу као светогрђа."

- Џорџ Бернард Шо


Palestine banner
Viva Palestina!

JEVREJSKA KONTROLA AMERIČKIH MEDIJA

ČINJENICE O HOLOKAUSTU
 DEO 1

Видеос    

Trinaesto pleme: Hazarsko carstvo i njegova ostavština
Artur Kestler

Israel controls U.S. Presidents
Biden, Trump, Obama, Bush, Clinton...

OSVETNICI

Фотографије  


The Founding Myths of Modern Israel
Israel Shahak: "Jewish History,
Jewish Religion"


ИЗРАЕЛ ОВЕ СТВАРИ ПОКУШАВА ДА САКРИЈЕ:
Ово су најмрачније тајне ИЗРАЕЛА!

Мајн кампф
Адолф Хитлер

JEVREJSKA KONTROLA BRITANSKIH MEDIJA

Black Muslim leader Louis Farrakhan's Epic Speech in Madison Square Garden, New York  - A must see!

ČUDA (JEVREJSKOG) PRAZNIKA PASHA   

Down with Zio-Apartheid
Stop Jewish Apartheid!