Prenosimo Vam u celini
govor Benjamina H. Freedmana koji je održan pred skupom
patriota 1961. godine u hotelu “Willard” u Vašingtonu u korist
tadašnjih patriotskih novina “Common Sense” čiji je vlasnik bio
Conde McGinley.
Benjamin H. Freedman je bio jedna od
najinteresantnijih, najzapanjujućih ličnosti 20 veka. Rođen je
1890. godine i bio je uspešni jevrejski bizmismen iz Njujorka.
Živeo je u bogatstvu i dobar deo života posvetio otkrivanju
zavere koja se odvijala u SAD.
U govoru koji
prenosimo, on nam otkriva jednu sasvim drugačiju sliku o Prvom i
Drugom svetskom ratu.
Detaljnije o Fridmanu
Bendžamin H. Fridman je rođen 1890. godine i,
ironičnom igrom sudbine, lekar koji je bio prisutan pri njegovom
rođenju je bio Dr Simon Baruh, otac arhi-zaverenika protiv
Amerike, špekulanta sa Vol Strita, i savetnika predsednika
S.A.D. (koje je držao u šaci) od I Svetskog rata do 1965.
godine, g-dina Bernarda M. Baruha. Po Fridmanovim sopstvenim
rečima, napisanim kada je Nikson bio na predsedničkom položaju:
G-din Bernard Baruh je bio dobar porodični
prijatelj ovog autora i vrlo često bi se posavetovao sa njim ...
(1) od 1912. godine je bio na položaju sa kojeg je mogao da
svedoči o tome šta se događalo iza scene. Ovaj autor je služio u
Nacionalnom Demokratskom Komitetu u toku predsedničke izborne
kampanje 1912. godine, kada je predsednik Vilson izabran za svoj
prvi mandat. Od tada, za ovog autora nijedna vrata nisu bila
zatvorena.
Bendžamin Fridman je odrastao u jevrejskoj
porodici i vaspitan je u duhu jevrejske religije. Živeo je u
Njujorku, i bio je bogat i vrlo uspešan poslovni čovek, da bi na
kraju postao glavni vlasnik “Vudberi Soup Kompani”. Bio je
svedok i, u izvesnoj meri, i učesnik u političkim i finansijskim
manipulacijama koje su dovele do uspona komunizma, formiranja
Izraela kao cionističke države i jevrejske dominacije nad
američkom politikom i američkim medijima. Kao agent jevrejskih
interesa, održavao je duge sastanke sa sedam predsednika
Sjedinjenih Država.
Pošto je 1945. godine, po završetku rata,
nametnut Novi Svetski Poredak, g-din Fridman je osećao da je
njegova dužnost da govori o onome što je znao. Bio je agent i
tajni član saveta judeo-komunističkog aparata koji je u to vreme
započeo dva svoja najveća projekta: stvaranje svetske vlade pod
imenom Ujedinjenih Nacija, i formiranje Izraela kao cionističke
države, izgrađene na leševima hiljada Palestinaca. U jednom
periodu je bio zabrinut zbog sve veće moći svojih religioznih
istomišljenika, i njihovog neodgovornog korišćenja te moći.
Raskinuo je sa judaizmom i preobratio se u katoličanstvo.
Njegovo obrazovanje i istraživanje u oblasti jevrejskog porekla
su ga vodili ka uverenju da su popularna shvatanja o Jevrejima i
judaizmu toliko jasno pogrešna da bi i same ove reči trebalo
odbaciti. U njegovim radovima ćete ga često zateći kako govori o
takozvanim ili samo-proglašenim Jevrejima, ili o Talmudistima,
što označava aškenazi-hazarske sledbenike Talmuda, svete knjige
modernog Judaizma.
1946. godine, on je u Palestini osnovao Ligu
pravde i mira. Arnold Foster, visoki zvaničnik Anti-klevetničke
lige Bne Brita, poznate i pod skraćenicom “ADL”, je u svojoj
autobiografiji “Kare Jedan” (objavljenoj 1988. godine), nazvao
Bendžamina Fridmana bogatim Jevrejem otpadnikom koji mrzi sam
sebe. Magazin “Komentar” (koji izdaje Američki Jevrejski
Komitet), u svom broju od februara 1955. godine, o njemu govori
kao o jevrejskom antisemiti Bendžaminu Fridmanu. Sam Fridman je
1954. godine izjavio:
Reč antisemitizam je još jedna reč koja bi
trebalo da bude izbačena iz engleskog jezika. (Reč)
antisemitizam danas služi samo jednom cilju. Ona se neiskreno
koristi. Kada takozvani ili samo-proglašeni Jevreji osete da se
neko opire ostvarenju nekog od njihovih ciljeva, oni
diskredituju svoje žrtve koristeći reči antisemita ili
antisemitski preko svih kanala koje imaju pod svojom komandom i
svojom kontrolom. Ja sa velikim autoritetom mogu govoriti o ovom
pitanju. Pošto takozvani, samoproglašeni Jevreji nisu mogli da
opovrgnu istinitost mojih izjava u vezi situacije u Palestini
izrečenih na mojim javnim nastupima 1946. godine, potrošili su
milione dolara kako bi me označili kao antisemitu, nadajući se
da će me tako diskreditovati u očima javnosti, koja je bila vrlo
zainteresovana za ono što sam imao da kažem. Ja sam do 1946.
godine kod svih takozvanih, samoproglašenih Jevreja,
predstavljao malog sveca. Kada sam u javnosti izrazio neslaganje
sa njima u vezi cionističkih namera u Palestini, odjednom sam
postao antisemita br. 1.
* * *
Govor Benjamina H.
Freedmana
Ovde u SAD-u, Cionisti imaju potpunu
kontrolu nad našom vladom. Iz mnogo razloga, isuviše
komplikovano je bilo ući u nju, u to vreme, jer su Cionisti
upravljali Sjedinjenim državama, kao apsolutni vladari ove
zemlje. Vi ćete sada reći da je ova tvrdnja tačna, ali dozvolite
mi da vam ispričam šta se dešavalo dok smo mi spavali.
Šta se desilo?
Prvi svetski rat je objavljen leta 1914.
Još uvek ima par ljudi mojih godina koji se toga sećaju. Taj rat
se vodio između Velike Britanije, Francuske i Rusije na jednoj
strani i Nemačke, Austro-ugarske i Turske na drugoj. Nakon dve
godine rata, Nemačka je dobijala rat, ne samo da je bila bolja
nego je i zaista pobeđivala. Nemačke podmornice su iznenadile
svet i Nemačka je sve svoje konvoje prebacila sa Atlanskog
okeana. Velika Britanija je mirovala bez municije za svoje
vojnike sa rezervama hrane za jednu sedmicu i posle toga ih je
očekivalo gladovanje. U to vreme Francuska vojska se pobunila.
Oni su imali gubitke od oko 600.000 najboljih francuskih mladića
zarad odbrane Verduna na Somi. Ruska armija je bila obmanjena pa
su pokupili svoje igračke i otišli kući, jer više nisu hteli da
se igraju rata - oni nisu voleli cara; i Italijanska vojska je
doživela neuspeh.
Nijedan metak nije ispaljen na Nemačkoj
teritoriji. Nijedan neprijateljski vojnik nije prešao Nemačku
granicu, pa ipak je Nemačka ponudila Engleskoj mirovni sporazum.
Oni su ponudili Engleskoj mirovne pregovore, tipa quo ante
basis, kako kažu advokati. To znači: “Zaustavimo rat i pustimo
sve da bude kao što je bilo pre nego je rat počeo”. Engleska, u
leto 1916 je to ozbiljno shvatila, jer nisu imali izbora. Bilo
je pitanje da li da se prihvate mirovni pregovori koje je njima
Nemačka velikodušno ponudila ili u suprotnom da se rat nastavi i
da Engleska doživi potpuni poraz.
U međuvremenu, dok se to dešavalo
Cionisti u Nemačkoj, koji su predstavljali Cioniste iz Istočne
Evrope, otišli su do Britanskog kabineta rata - i sam sam bio
zbunjen - to je duga priča, ipak imam sve potrebne dokumente
koji dokazuju svaku moju izjavu - rekli su: “Gledajte! Još uvek
možete pobediti u ovom ratu. Ne morate se predati. Ne morate da
prihvatite mirovne pregovore koje vam sad nudi Nemačka. Možete
pobediti u ovom ratu, ako Sjedinjene države uđu u rat kao vaš
saveznik”. U to vreme, Sjedinjene države još nisu bile u ratu.
Bili smo sveži, mladi, bogati i moćni. Oni su rekli Engleskoj:
“Garantujemo da ćemo uvesti Sjedinjene države u rat kao vašeg
saveznika, da se bore na vašoj strani, ako nam zauzvrat obećate
Palestinu posle vaše pobede u ovom ratu”.
Drukčije rečeno, oni su postigli dogovor:
“Mi ćemo uvesti SAD u ovaj rat kao vašeg saveznika. Zauzvrat,
nakon vaše pobede i poraza Nemačke, Austrougarske i Turske,
morate nam dati Palestinu”. Engleska je imala isto toliko pravo
da nekome obeća Palestinu koliko i SAD da Japan obećaju Irskoj.
To je potpuno besmisleno da Velika Britanija, koja nije imala
niti kakve veze niti interesa niti prava, na ono što je poznato
kao Palestina, ponudi Palestinu kao sredstvo za trgovinu sa
Cionistima za uvođenje SAD u rat.
Kako god bilo, oni su oktobra 1916. to i
obećali. Malo nakon toga su, ne znam koliko se vas toga seća,
SAD, koje su pretežno bile naklonjene Nemačkoj, ušle u rat kao
saveznici Velike Britanije.
Ja sam rekao da su SAD bile veoma
naklonjene Nemačkoj, jer su ovdašnje novine kontrolisali
Cionisti, banke su bile u njihovim rukama, sva sredstva javnog
informisanja, sve su kontrolisali Cionisti, a Cionisti su bili
veoma naklonjeni SAD. Jevreji su bili naklonjeni Nemačkoj, jer
su mnogi od njih došli iz Nemačke, a i pored toga želeli su da
Nemačka obori cara. Oni nisu voleli cara, i nisu želeli da
Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nemački judeo-bankari kao što su
Kuhn Loeb i druge velike bankarske firme po SAD-u, nisu hteli da
daju ni jedan jedini dolar, ni Francuskoj, ni Engleskoj. Oni su
stali u stranu i rekli: “Dokle god su Engleska i Francuska u
saradnji sa Rusijom nećemo dati nijednog centa”. Ali oni su
uložili novac u Nemačku, zajedno sa Nemačkom su se borili protiv
Rusije, pokušavajući da obore carski režim.
Dakle, ti isti ljudi, kada su videli
mogućnost da prisvoje Palestinu, su otišli u Englesku i postigli
taj dogovor. Tada se odjednom sve promenilo, kao kad se svetlo
na semaforu sa crvenog promeni na zeleno. Novine koje su do tada
bile izuzetno naklonjene Nemačkoj su govorile o poteškoćama koje
ima Nemačka u ekonomskoj borbi protiv Velike Britanije, i na
drugim poljima je sve odjednom bilo protiv Nemačke.
Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni.
Ubijali su i medicinske sestre iz Crvenog krsta. Bebama su
odsecali ruke. Oni nisu donosili ništa dobro.
Malo nakon toga, gospodin Wilson je
objavio rat Nemačkoj.
Londonski Cionisti su poslali telegram
SAD-u, sudiji Brandeis, govoreći: “Idi i završi posao sa
predsednikom Vilsonom. Dobili smo od Engleske ono što smo
tražili. Sada idi kod predsednika i uvuci SAD u rat.” Tako su
SAD ušle u rat. Mi više nismo imali interesa za to, mi više
nismo imali prava da budemo u tome, pre smo trebali da budemo na
Mesecu nego u tome. Nije bilo nikakvog razloga da Prvi svetski
rat bude naš rat. Mi smo se uvukli unutra samo da bi međunarodni
Cionisti dobili Palestinu. To je nešto što ljudima iz SAD nikada
nije rečeno. Oni nikada nisu saznali zašto smo mi ušli u Prvi
svetski rat.
Pošto smo ušli u rat, Cionisti su otišli
u Veliku Britaniju i rekli: “Dobro, mi smo ispunili naš deo
dogovora. Mogli biste sada da napravite neki pisani dokumenat
koji će garantovati da ćete održati vaš deo dogovora i da ćete
nam predati Palestinu kada budete dobili rat”. Oni nisu znali da
li će taj rat trajati još godinu ili narednih deset godina.
Stoga su oni počeli da rade i preko dogovora. Potvrda je uzela
oblik pisma, koje je bilo ispisano vrlo tajnim jezikom tako da
ostali svet nije znao o čemu se radi. To je nazvano Balfourska
deklaracija.
Ova deklaracija je bila samo obećanje
Velike Britanije da će se odužiti Cionistima u skladu sa
dogovorom, kao nagradu za uvođenje SAD u rat. Dakle, ta
deklaracija o kojoj se toliko priča, je samo jedna obična
prevara kao što je to i novčanica od tri dolara. Ne znam mogu li
ovo bolje naglasiti nego ovako.
Tada su sve nevolje počele. SAD su ušle u
rat i slomile Nemačku. I sami znate šta se tada desilo. Kada se
1919. rat završio, Nemačka je otišla u Pariz na mirovnu
konferenciju gde je bilo 117 Jevreja kao delegacija koja je
predstavljala same Jevreje i koju je vodio Bernard Baruch. Ja
sam bio tamo, morao sam znati. Dakle, šta se tada desilo?
Cionisti su na toj konferenciji
rasparčali Nemačku i skroz rasparčali Evropu svim onim nacijama
koje su dobile pravo na određene delove evropske teritorije, i
napokon rekli: “Kako bi bilo da mi sada dobijemo Palestinu?”
I tada su oni, po prvi put na znanje
Nemaca, sproveli Balfoursku deklaraciju. Tek tada su Nemci
shvatili: “Oh, u tome je bila poenta! Zbog toga su Sjedinjene
države ušle u rat.” Nemci su tada shvatili da su oni poraženi
zato što su Cionisti zahtevali Palestinu i bili spremni na sve
da bi je dobili.
To nas dovodi do jednog drugog veoma
zanimljivog dela. Kada su Nemci ovo shvatili, oni su to,
naravno, odbili. Do tada, Jevrejima nije nigde bilo bolje nego
što im je bilo u Nemačkoj.
Tu je bio gospodin Rathenau, koji je bio
možda 100 puta značajniji industrijski i finansijski stručnjak
nego što je to bio Bernard Baruch u ovoj zemlji. Tu je bio
gospodin Balin koji je posedovao dve velike parobrodske linije,
severnonemački “Lioyd” i “Hamburg - American lines” . Tu je bio
i Bleichroder koji je bio bankar za porodice Hohenzollern. Tu je
bio i “Warburgc” u Hamburgu, koji je bio veliki bankar -
trgovac, najveći u svetu. Njima je veoma dobro išlo u Nemačkoj.
Tu nema zbora. Nemci su se razočarali: “Pa, to je bila potpuna
izdaja”.
To je bila izdaja koja bi se mogla
hipotetički uporediti sa sledećom situacijom: pretpostavimo da
su SAD bile u ratu sa SSSR-om. I SAD su pobeđivale. I SAD su
rekle Sovjetima: “Pa, hajde da prekinemo. Mi vam nudimo mirovne
uslove. Dajte da zaboravimo celu stvar”. I iznenada komunistička
Kina ulazi u rat kao saveznik Sovjetima. I njihov ulazak u rat
nama donosi poraz. Strašan poraz sa rasparčavanjima koja čovek
ne može ni zamisliti.
Zatim zamislite, posle poraza, ako bi
samo saznali da su nas Kinezi, koji žive u našoj zemlji, naši
kineski građani, za koje smo sve vreme mislili da su odani
građani koji su bili na našoj strani, prodali SSSR-u i da je
zbog njih komunistička Kina ušla u rat protiv nas. Šta bismo mi
u SAD, tada osećali prema Kinezima? Mislim da se niko od njih ne
bi usudio da promoli nos na nekom javnom mestu. Ne bi bilo
dovoljno zgodnih uličnih svetiljki za njih. Zamislite kako bismo
se mi osećali.
Pa, to su tada Nemci osećali prema njima.
Oni su bili tako dobri prema njima - od 1905, kada je propala
prva Ruska komunistička revolucija i kada su Jevreji morali
pobeći iz Rusije, svi su pobegli u Nemačku. Nemačka im je dala
utočište. I prema njima se ophodila vrlo ljubazno. I sada su oni
prodali Nemačku, na milost i nemilost, samo zato što su želeli
Palestinu.
U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike
vođe i značajne ličnosti o kojima ste čitali u vezi sa Cionizmom
danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim
njihovim novinama da je mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj
uslovljena činjenicom da su oni shvatili da je do velikog poraza
Nemačke došlo zbog Cionističkog zauzimanja za uvođenje SAD u
rat. Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju osećanja
uslovljena religijom. Nije došlo do ispoljavanja mržnje prema
ovim ljudima na račun njihovih religijskih shvatanja. Sve je
bilo na političkoj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi. Bilo
je zbog svega drugog samo ne zbog religije. Nikoga u Nemačkoj
nije interesovalo da li će Jevrejin kada dođe kući da padne u
senku uz reči “Shema’Yisroel” ili “Oče naš”. Do ovog rasta besa
je došlo jer su Nemci Jevreje smatrali odgovornim za svoj poraz.
I Prvi svetski rat je započet protiv
Nemačke bez razloga za koji bi Nemačka bila odgovorna. Nizašta
nisu bili krivi. Samo zbog postignutog ekonomskog uspeha.
Izgradili su jaku mornaricu. Razvili su svetsko tržište. Setite
se da se Nemačka za vreme Francuske revolucije sastojala od 300
malih gradova - država, kneževina, vojvodstava itd. I u to
vreme, između Napoleona i Bizmarka, oni su se učvrstili u jednu
državu i nakon tih 50 godina oni su postali jedna od velikih
svetskih sila. Njihova mornarica je bila takmac mornarici Velike
Britanije, oni su obavljali poslove svuda po svetu, mogli su
potkupiti svakoga, mogli su da naprave bolje proizvode. Šta se
dogodilo kao rezultat toga?
Postojao je dogovor između Engleske,
Francuske i Rusije da sruše Nemačku. Ne postoji nijedan
istoričar na svetu koji bi mogao da pronađe valjan razlog zbog
kojeg su ove tri zemlje odlučile da izbrišu Nemačku sa političke
karte.
Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji
odgovorni za njihov poraz, oni su se pobunili protiv njih. Ali
nijedna dlaka sa glave nije zafalila nijednom Jevrejinu.
Profesor Tansill sa univerziteta “Georgetown”, koji je imao
pristup svim tajnim dokumentima Stejt Departmenta, je napisao u
svojoj knjizi i citirao dokumenta Stejt Departmenta koje je
napisao Hugo Schoenfelt, Jevrejin, koga je Cordell Hull poslao u
Evropu 1933. da ispita takozvane logore za političke
zatvorenike, koji im je u odgovoru napisao da ih je zatekao u
veoma dobrom stanju. Oni su bili u dobroj formi i dvi su se
dobro ophodili prema njima. Bili su puni komunista od kojih su
mnogi bili Jevreji, zato što se desilo da Jevreji čine oko 99%
komunista u tadašnjoj Evropi. Tu je bilo i nešto sveštenika,
ministara, vođa radničkog pokreta, masona i drugih međunarodnih
zvaničnika.
Naravno neki povodi su istinski:
1918-1919. komunisti su preoteli Bavarsku za samo nekoliko dana.
Roza Luksemburg i Karl Liebknect i grupa ostalih Jevreja su
preuzeli vlast u roku od tri dana. Zapravo, kada je Kajzer
zaustavio rat, pobegao je u Holandiju, jer je mislio da će
komunisti osvojiti Nemačku kao što su i Rusiju, i da će ga
zadesiti ista sudbina kao što je zadesila i samog cara. Zato je
on pobegao u Holandiju na sigurno. Nakon otklanjanja
komunističke opasnosti u Nemačkoj, Cionisti su i dalje radili,
pokušavajući da povrate svoj raniji položaj, i Nemci su im se
suprotstavljali na sve moguće načine a da im nije falila dlaka
sa glave. Oni su se, toj zemlji, borili sa njima kao što su se
prohibicionisti borili sa svakim ko je bio zainteresovan za
alkohol. Nisu se borili pištoljima. To je bio način na koji su
se borili protiv njih u Nemačkoj. I u to vreme, setite se, bilo
je oko 80 do 90 miliona Nemaca i samo 460.000 Jevreja. Otprilike
oko 0,5% od ukupnog stanovništva. Pa opet su tada kontrolisali
svu štampu i veći deo ekonomije zato što su došli sa novcem,
kada je vrednost marke pala, i tada su kupili gotovo sve.
Jevreji su pokušali da sakriju ovu
činjenicu. Oni nisu želeli da svet sazna da su oni prodali
Nemačku i da je to razljutilo Nemce.
Nemci su preuzeli odgovarajuće mere
protiv Jevreja. Oni su ih raskrinkavali gde god su mogli.
Posle izvesnog vremena, međunarodno
Jevrejstvo je sazvalo sastanak u Amsterdamu. Jevreji iz svih
država na svetu su jula 1933. prisustvovali ovom sastanku. I oni
su rekli Nemačkoj: “Oborite Hitlera, i vratite svakog Jevrejina
u njegov pređašnji položaj, bez obzira da li je bio komunista
ili bilo šta drugo. Ne možete se više ovako ophoditi prema nama,
mi, međunarodno Jevrejstvo vam postavljamo ultimatum”. Možete
zamisliti kako su im Nemci odgovorili. Pa šta su uradili
Jevreji?
1933. godine, kada je Nemačka odbila da
se preda svetskoj konferenciji Jevreja u Amsterdamu,
konferencija se rastala i gospodin Samuel Untermajer, koji je
bio predstavnik američke delegacije i predsedavajući cele
konferencije, se vratio u SAD i odmah sa parobroda otišao pravo
do studija “Columbia Broadcasting System” i radiom raširio
poruku kroz SAD u kojoj je on nadahnuto rekao: “Međunarodno
Jevrejstvo objavljuje SVETI RAT protiv Nemačke. Mi smo sada ušli
u svetu borbu protiv Nemačke. I mi ćemo je izgladnjivati dok se
ne predaju. Organizovaćemo bojkote protiv njih širom sveta. To
će ih uništiti jer oni zavise od svog izvoza”. Činjenica je da
se dve trećine Nemačkih zaliha hrane moralo uvoziti, a to se
jedino moglo uvesti kao rezultat njihovog izvoza. Stoga, ako
Nemačka ne bi mogla uvoziti, dve trećine njenog stanovništva bi
moralo da gladuje. Dakle, u toj objavi, koju ja sada ovde imam,
i koja je bila štampana u Nju Jork Tajmsu koji je izašao 7.
avgusta 1933, gospodin Untermajer je drsko izjavio da je ovaj
bojkot naš način samoodbrane. Predsednik Ruzvelt je podržao ovo
u National Recovery Administration, čega se neki od vas sećaju,
gde je bio bojkotovan svako ko se nije pridržavao pravilnika
koji je izneo NEW DEAL i koga je Vrhovni sud tog vremena
proglasio nezakonitim. Bez obzira na to, svi Jevreji su
proglasili bojkot protiv Nemačke i to je bilo toliko uspešno da
nigde, ni u jednoj prodavnici u svetu, niste mogli naći stvar na
kojoj piše “Proizvedeno u Nemačkoj”. U stvari, izvršilac
kompanije Woolworth mi je rekao da oni moraju da bace u reku
grnčarije i posuđe vrednih milione dolara, pošto bi njihove
radnje bile bojkotovane ako bi neko ušao i našao artikal
proizveden u Nemačkoj. U radnji koja je pripadala lancu
R.H.MACY, koji je posedovala porodica Strauss, koji su slučajno
isto bili Jevreji, jedna žena je pronašla čarape koje su iz
Chemintiza sa etiketom “”Proizvedeno u Nemačkoj”. Tada je
bojkotovan MACY, od stotina ljudi koji su hodali sa parolama kao
što su: “ubice”, “hitlerovci” itd. U to vreme ipak nije falila
nijedna jedina dlaka sa glave nijednom Jevrejinu u Nemačkoj.
Nije bilo patnje, nije bilo gladovanja, nije bilo ubistava, nije
bilo ničega.
Nemci su tada rekli “Ko su ti ljudi da
objavljuju bojkot protiv nas i da zbog njih svi naši ljudi
ostanu bez posla i naprave zastoj za našu industriju? Ko su oni
da nam to urade?” Nemci su to odbili. Sigurno je da su crtali
“svastike” na radnjama čiji su vlasnici bili Jevreji. Zašto bi
Nemac tu ulazio i davao svoj novac prodavcu koji je bio deo tog
velikog bojkota koji bi trebalo da izgladni Nemačku i natera je
da se preda.
Bojkot se nastavio još neko vreme, ali su
tek 1938., kada je mladi Jevrejin iz Poljske ušetao u Nemačku
ambasadu u Parizu i ubio Nemačkog zvaničnika, Nemci stvarno
počeli sa grubostima prema Jevrejima. I tada ćete ih moći
opaziti kako razbijaju prozore, tuku ih, itd.
U međuvremenu, živeo sam u Nemačkoj i
znao sam da su Nemci odlučili da Evropa mora biti ili hrišćanska
ili komunistička, ili jedno ili drugo. I Nemci su odlučili da,
ako budu mogli, ipak sačuvaju Hrišćanstvo i ponovo su se počeli
naoružavati.
Novembra 1933, SAD su priznale SSSR. SSSR
je postao veoma moćan i Nemačka je shvatila ”približava nam se
naša propast, osim ako ne budemo bili jaki”. Ista rečenica koju
mi danas izgovaramo u našoj zemlji (Americi). Naša vlada troši
833 ili 844 milijardi dolara godišnje za odbranu. Odbranu od
koga? Odbranu od 40.000 Jevreja u Moskvi koji su preuzeli
Rusiju, a zatim i kontrolu nad mnogim drugim zemljama. Ova
zemlja je bila na ivici Trećeg svetskog rata, iz kojega mi ne
možemo izaći kao pobednici. Svaki tračak nade je samo mašta.
Znam da se nuklearne bombe mere u megatonama. Megatona je izraz
koji se koristi za milion tona TNT. Naše nuklearne bombe su bile
zapremine od 10 megatona kada su napravljene (ili 10.000.000
tona TNT-a). Sada su dostigle sigurno zapreminu od 200 megatona
i samo nebo zna koliko megatona nuklearnih bombi ima SSSR? Sa
čime se mi sada suočavamo? Ako mi započnemo sledeći svetski rat
koji lako može da se razvije u nuklearni rat, to će biti kraj
čovečanstva. Zašto se raspravlja o mogućnosti rata? To će se
pokazati kada se zavesa podigne za početak trećeg čina.
1. čin je bio Prvi svetski rat
2. čin je bio Drugi svetski rat
3. čin će biti Treći svetski rat
Cionisti i svi njihovi saplemenici su
odlučili da će ponovo upotrebiti SAD da im pomogne da trajno
prisvoje Palestinu kao oslonac za svoju vladavinu svetom. To je
istinito kao i činjenica da ja sada stojim ovde. Nisam samo ja
to pročitao, već su mnogi od vas to pročitali i to je poznato
celom svetu.
Šta ćemo mi uraditi? Živote koje ćete
spasiti mogu da budu životi vaših sinova. Vaši momci su možda
već večeras na putu ka tom ratu, a vi ne znate ništa osim onoga
što ste znali da su u Londonu 1916. Cionisti postigli dogovor sa
Britanskim ratnim kabinetom i poslali vaše sinove u Evropu da
ratuju. Da li ste to tada znali? Niko u SAD to nije znao. Vama
nije bilo dozvoljeno da znate. Ko je to znao? Predsednik Vilson
je to znao. Znali su to i ostali koji su u tome učestvovali.
Da li sam ja to znao? Ja sam imao veoma
dobru sliku toga što se dešavalo. Bio sam povezan sa Henry
Morganthaujem, za vreme kampanje 1912. kada je izabran presednik
Vilson i tada su kružile priče po kancelariji. Henry Morganthau,
koji je bio predsednik finansijske komisije, me je smatrao za
pouzdanog čoveka, bio sam veza između njega i blagajnika po
imenu Rollo Wels. Prisustvovao sam tim sastancima i sedeo na
čelu stola sa predsednikom Vilsonom i sa svima drugima i tada
sam čuo kako bombarduju mozak predsednika Vilsona zagarantovanim
prihodima i šta je postala Federalna rezerva i takođe sam čuo o
njegovoj saradnji sa Cionističkim pokretom. Sudija Brandeis i
predsednik Vilson su bili toliko bliski koliko i dva prsta na
ovoj ruci. Predsednik Vilson je bio nesposoban da otkrije šta se
dešava koliko i jedno novorođenče. Tako su nas uveli u Prvi
svetski rat dok smo mi još spavali. Oni su poslali naše momke da
budu ubijeni. Zbog čega? Da bi Cionisti mogli da dobiju
Palestinu kao svoju državu. Oni su vas toliko namagarčili da vi
niste sigurni da li treba krenuti ili ostati po strani. Svaki
sudija, kada se obrati poroti kaže: “Gospodo, kada primetite da
je bilo koji svedok rekao barem jednu laž, možete da zanemarite
celo njegovo svedočenje”.
Koje su činjenice u
vezi Jevreja? (Ja ih zovem Jevreji zbog vas, jer ih vi znate pod
tim imenom. ja ih tako ne zovem. Pričam o njima kao o takozvanim
Jevrejima, zato što ja znam ko su i šta su oni).
Istočno-evropski Jevreji, koji sačinjavaju 92% ukupnog broja
onih ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima, su u stvari Kazari
(odnosno Hazari). Oni su bili ratoborno pleme koje je živelo
duboko u srcu Azije. I oni su bili toliko ratoborni da su ih čak
i sami Azijati proterali iz Azije u Istočnu Evropu. Oni su
stvorili veliko Hazarsko kraljevstvo veličine od oko 800.000
kvadratnih milja. U to vreme Rusija nije postojala, niti mnoge
druge Evropske zemlje. Hazarsko kraljevstvo je bila najveća
zemlja u celoj Evropi - tolilo velika i moćna da kada bi neki
vladari želeli da idu u rat, Hazari bi im pozajmili po 40.000
vojnika. Bili su toliko veliki i moćni.
(Detaljnu istoriju Hazara
videti kod
Artura Kestlera
Trinaesto pleme:
Hazarsko carstvo i njegova ostavština)
Oni su bili obožavaoci falusa što je bilo
toliko sramotno da ja ne bih želeo da ulazim u detalje. Ali to
je bila njihova religija, kao što su bile religije mnogih drugih
pagana svuda u svetu. Hazarskom kralju se smučilo da gleda
degeneraciju svog kraljevstva, pa je odlučio da usvoji neku
jednobožačku veru, ili Hrišćanstvo ili Islam ili ono što je
danas poznato kao Judaizam, što je u stvari Talmudizam. Posle
slušanja vrhovnih poglavara tih religija i birajući po principu
“eci, peci, pec” on je izabrao takozvani Judaizam. To je postala
državna religija. Otišao je do Talmudskih škola Pumbedita i Sura
i doveo hiljade rabina i otvorio sinagoge i škole i njegovi
ljudi su postali ono što mi danas zovemo Jevrejima. Nijednom od
njih predak nije, ni nožnim prstom, ni zgazio, na “Svetu
zemlju”. Ne samo u istoriji Starog zaveta, već nikada. Nijedan
od njih! Pa ipak oni dolaze kod hrišćana i traže podršku za
njihov oružani ustanak u Palestini govoreći: “Vi želite da se
božiji izabrani narod vrati u svoju obećanu zemlju - zemlju
svojih predaka, zar ne? To je vaša hrišćanska dužnost. Mi smo
vam dali jednog od naših mladića kao vašeg Gospoda i Spasitelja.
Vi nedeljom idete u crkvu i klečite i molite se Jevrejinu, i mi
smo Jevreji”. Ali oni su u stvari paganski Hazari koji su
primili Judaizam isto kao što su se i Irci preobratili.
Smešno je da ih nazivamo “ljudi sa svete
zemlje”, što bi bilo isto kao kada bi smo zvali “arapima” 54.
miliona kineskih muslimana. Muhamed je umro 620. nove ere i od
tada je 54.000.000 Kineza primilo Islam kao svoju veru. Sada
zamislite Kinu, 2.000 milja daleko od Arabije, od Meke i
Muhamedovog rodnog mesta. Zamislite kada bi 54.000.000 Kineza
odlučilo da sebe naziva Arapima. Vi biste morali reći da su oni
poludeli. Svako ko poveruje da su tih 54.000.000 Kineza u stvari
Arapi, mora da je skrenuo sa pameću. Sve što su oni uradili
jeste usvajanje religijskih ubeđenja koja potiču iz Meke, u
Arabiji. Isto kao i Irci. Kada su Irci postali Hrišćani, niko ih
nije bacio na okean i uvozio na “Svetu zemlju” kao novu grupu
stanovnika. Oni se nisu promenili. Oni su ostali isti narod ali
su prihvatili Hrišćanstvo kao svoje versko ubeđenje.
Ovi Hazari, ovi pagani i azijati, ovi
Turko-finci, su bili Mongoloidna rasa koja je izbačena iz Azije
u Istočnu Evropu; zato što je njihov kralj prihvatio Talmudizam
oni u stvari nisu imali izbora. Isto kao u Španiji: ako je kralj
bio katolik svi su morali biti katolici. Ako neko nije hteo da
bude katolik, morao je biti izbačen iz Španije. Tako su Hazari
postali ono što mi danas nazivamo Jevrejima. Sada zamislite
koliko je bilo glupo od velikih hrišćanskih zemalja što su
rekle: “Mi ćemo upotrebiti svu našu moć i uticaj da vratimo
Božiji odabrani narod na zemlju njihovih predaka, na njima
obećanu zemlju”. Da li postoji veća laž od ove? Zato što
kontrolišu dnevne novine, časopise, radio, televiziju, izdavačke
kuće i zato što ministri i političari pričaju istim jezikom, ne
iznenađuje me da vi verujete u tu laž. Poverovali bi ste i kada
bi pričali da je crno zapravo belo, ako bi to dovoljno često
slušali. Sigurno ne bi ste više crno zvali crnim već bi ste ga
počeli zvati belo. Niko ne može da vas krivi zbog toga.
To je jedna od
velikih istorijskih laži. Ovo je osnov za sve nesreće koje se
dešavaju na svetu.
Da li znate šta Jevreji rade za Dan Pomirenja, za
koji mislite da je toliko svet za njih? Ja sam bio jedan od
njih. Ovo nisu glasine. Nisam ovde da bih širio tračeve. Ovde
sam da bi vam pružio činjenice. Kada, za Dan Pomirenja, uđete u
sinagogu, vi stojite kod prve molitve koju izgovarate. To je
jedina molitva pri kojoj stojite. Tri puta ponavljate kratku
molitvu koja je nazvana Kol Nidre. Sa tom molitvom, ulazite u
sporazum sa Svemoćnim Bogom prema kojem će svaka zakletva, zavet
ili obećanje koje date u toku sledećih dvanaest meseci biti
nevažeća i ništavna. Ta zakletva neće biti zakletva; zavet neće
biti zavet; obećanje neće biti obećanje. Oni neće imati nikakvu
snagu, nikakav efekat. Dalje, Talmud uči da se svaki put kada
date zakletvu, zavet, obećanje, setite molitve Kol Nidre koju
ste izgovorili na Dan Pomirenja, i time ćete biti slobodni,
nećete morati da je ispunite. Koliko možete zavisiti od vaše
lojalnosti? Možete zavisiti od vaše lojalnosti u toj meri u
kojoj su Nemci od nje zavisili 1916. godine. Zadesiće nas ista
zla sudbina koja je zadesila Nemačku, i iz istog razloga.
KRAJ
