No hate. No violence
Races? Only one Human race
United We Stand, Divided We Fall
Radio Islam
Know Your enemy!
No time to waste. Act now!
Tomorrow it will be too late

English

Franç.

Deutsch

عربي

Sven.

Español

Portug.

Italiano

Русск.

бълг.

Hrvat.

Češt.

Dansk

Suomi

Magyar

Neder.

Norsk

Polski

Rom.

Srpski

Slov.

Indon.

فارسی

Türkçe

日本語

汉语
ČINJENICE O HOLOKAUSTU-DEO 1

 



I pored svih zabrana da se ispituje istorija revizionisti se usuđuju da iznose činjenice koje zbunjuju narod i unose negativna osećanja. Iako su se zločini protiv Jevreja bez sumnje događali, broj o 6 miliona pobijenih Jevreja, koji se stalno održava kao dokaz o holokaustu, prema revizionistima unosi sumnju iz više razloga:

  • Pre rata 1938. godine prema popisu stanovništva i popisu vernika (Svetskog saveza crkava), u svetu je bilo oko 15 miliiona Jevreja. Posle rata, 1948, godine, prema novom popisu, bilo ih je malo više od 15 miliona. Nigde nije nestalo 6 miliona. Broj im se povećao.
  • Posle rata penziju i odštetu za progon i holokaust od Nemačke tražilo je i dobilo više Jevreja nego što ih je pre rata živelo na području nemačke okupacije.
  • Crveni krst je ispitivao sve nestale poimenično u nemačkim logorima i nakon 20 godina izneo podatak da je nestalo oko 170.000 ljudi.
  • Više forenzičkih ispitivanja gasnih komora dokazalo je, ne samo da tu nije bilo masovne egzekucije gasom, nego da to tehnički nije ni bilo izvodljivo u komorama koje se danas prikazuju kao „gasne komore“. Takođe, da bi se ubilo 6 miliona ljudi u šest logora tokom 4 godine potrebno je bilo u svakom logoru ubijati oko 685 ljudi svaki dan. Da bi se samo jedno telo kremiralo bilo je potrebno, u ono vreme,
    nekoliko sati rada krematorijuma i puno goriva. Cela stvar je logički, matematički i energetski nemoguća. U Aušvicu nije bilo masovnih grobnica. Kremiranje 4 miliona tela ostavilo bi 15.000 tona pepela koji nikada nije pronađen.
  • Verovatno zato je do 1990. godine na spomen-ploči u Aušvicu pisalo da je tu pobijeno 4 miliona ljudi, a od tada je ploča promenjena sa natpisom da je ubijeno 1,5 milion.

  • I pored tog dokaza na samom ulazu u Aušvic da je neko izmišljao brojeve ubijenih, i dalje se hapse i osuđuju oni koji ukazuju da je neko izmišljao broj ubijenih. Revizionisti ne dovode u pitanje da je bilo ubijanja u logorima, nego samo traže da se ustanovi njihov tačan broj. Oni koji bezočno trguju sa mrtvima zbog političkih ciljeva izvrću njihov opravdan zahtev i prikazuju ga kao „negiranje holokausta“. Zahtev da se dokaže prava istina prikazuju kao negiranje njihove istine koju nameću svetu.
  • Opšte je poznato da su gasne komore u Aušvicu sazidane tek posle rata. To je potvrdio i prvi kustos muzeja u Aušvicu, bivši logoraš. Što se tiče ostalih gasnih komora, kao u Mauthausenu, zvanično se tvrdi da su cijavodoničnu kiselinu puštali kroz tuševe, što je tehnički nemoguće, gas bi uništio instalacije.
    Prave gasne komore su čelične kabine hermetički zatvorene, sa snažnim pumpama i mehanizmima za dekontaminaciju. Gasne komore u logorima su obične prostorije sa drvenim vratima.
  • Ciklon B je bio pesticid koji se upotrebljavao da bi se uništile tifusne vaške koje su zdravlju u logoru predstavljale najveću pretnju, dok je tifus bio uzrok najveće smrtnosti logoraša. Krematorijumi su zato i postojali da bi se zaražena tela kremirala. Da su Nemci zaista želeli masovno istrebljenje Jevreja, oni bi upotrebljavali hiljadu puta jači i smrtonosniji gas poput Sarina, ili nervnog gasa pod nazivom Tabun. Ciklon-B je potpuno nepodesan za sistematsko masovno istrebljenje.
  • Glavni dokaz za postojanje gasnih komora je „priznanje“ Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica. On je to „priznanje“ dao posle višednevnog bičevanja, kako je potvrdio 1983. godine Bernard Klark, engleski Jevrejin koji mu je iznudio to „priznanje“.
  • Opšte je poznato da se u logorima masovno umiralo od gladi i tifusa, i od teških uslova rada, jer to su pre svega bili radni logori u industrijskim centrima (zato su logoraši evidentirani brojevima, da su trebali da budu pobijeni ne bi se vodila njihova evidencija pomoću IBM računara, niti bi bili transportovani sa jednog kraja Evrope na drugi u uredno izgrađene logore samo da bi bili pobijeni (to se oduvek radilo na licu mesta), ali najviše je logoraša pomrlo tek na kraju rata, kada su se vodile borbe u Nemačkoj i kada nije bilo hrane za logoraše. Snimke izgladnelih i od gladi masovno pomrlih logoraša koje bagerima guraju u masovne grobnice i koje gledamo kao dokaze o nacističkom zločinu genocida, načinili su saveznički snimatelji nakon oslobađanja logora. Tu se radi nekoliko hiljada mrtvih. Crveni krst je posle rata izdao masivnu zbirku izveštaja o logorima u tri toma od 1.600 stranica, u kome stoji: U poslednjim mesecima rata, logori nisu dobijali hranu i gladovanje je povećalo broj žrtava…Nemački general Kaltnbruner (Kaltenbrunner) je dozvolio Crvenom krstu da deli pakete pomoći i da postavi po jednog delegata Crvenog krsta u svakom logoru (kao posmatrača). Ovo ne izgleda kao holokaust. Nemački snimci logoraše prikazuju kao uredno obučene i uhranjene. Neki su imali i poseban tretman, kao naš Nikolaj Velimirović, koji je imao svoju prostoriju u kojoj je mogao da piše knjige i koji, kao svedok, nigde ne spominje masovna ubistva u logorima.
  • Vest o „holokaustu i šest miliona pobijenih Jevreja“ prvi put se javila 1900. godine u Njujorku, zatim se ponavljala tokom Prvog svetskog rata, o navodno šest miliona pobijenih Jeveja u Poljskoj, Rusiji i Ukrajini i da im je zato potreban novac. Jevrejski list New York Times je pisao te laži i sakupljao pomoć za ugrožene Jevreje, samo grad Njujork je sakupio šest miliona dolara (1927 g.). Niko ne zna gde je taj novac nestao. Ista optužba o 6 miliona pobijenih Jevreja se ponovila protiv Nemačke nakon rata i Ninberškog procesa koji su vodili Jevreji (70%) i na kome je bilo zabranjeno ispitivanje svedoka i da se optužbe dokazuju, same optužbe su bile smatrane dokazima (Statut Nirnberškog suda 19 i 21). U Talmudu se spominje da će Jevreji ponovo dobiti svoj Izrael tek kada („u dimu“) bude žrtvovano 6 miliona Jevreja.
  • Cionistički aktivista Naum Goldman, koji je kasnije postao predsednik Jevrejskog kongresa, u maju 1942. godine na prijemu u hotelu „Baltimor“ u Njujorku izjavio je da je od osam miliona Jevreja koji su se nalazili u sferi nemačke vladavine, živih ostalo 2 ili 3 miliona. Tada je „holokaust“ tek počinjao. Otkuda je Goldman znao budući broj?
  • Zvanične brojke holokausta su menjane i smanjivane.

Odmah posle II Svetskog rata, savezničke vlasti su objavile da su Jevreji bili ugušeni u svim nemačkim koncentracionim logorima. Kasnije je otkriveno da su mnoga fotografisana tela umrla poslednjih ratnih dana od tifusa, hladnoće i gladi. Sajmon Vizental (Simon Wiesenthal), iz Holokaust centra u Los Anđelesu, napisao je u knjizi Knjige i bibliotekari (Books and Bookmen, April 1975, strana 5): „Nijedno gušenje gasom nije se dogodilo na nemačkom tlu.“ Jevrejin L.P.Beria je bio predvodnik sovjetske tajne policije NKVD od 1938 do 1953. Tokom 1945. je objavio o holokaustu i 6 miliona Jevreja. Ovo se odnosilo samo za poljske logore. Beria nije dozvolio da istraživači iz inostranstva ispitaju zemljište. Njujork Tajms koji je u Jevrejskom vlasništvu je izvestio 1945. da je Sovjetska Rusija stvorila sliku od 4 miliona Jevreja koji su poslati u smrt putem gasnih komora u Aušvicu. Godine 1990, Poljska vlada je smanjila ovu sliku na 1,5 milion i tu su cifru prihvatile jevrejske grupe. Ali njihova politička trgovina mrtvima nije se promenila. Uprkos ovom dokazu zvanična slika od 6 miliona se nije smanjila na 3 miliona. Mit o 6 miliona se nastavlja.

Elizabet Dol, predsednica američkog Crvenog krsta i žena Bob Dola, obelodanila je da su zvanični podaci o preminulima otkriveni u sovjetskim arhivama. Ti podaci pokazuju ukupno 70.000 smrtnih slučajeva.

Naređenje da se počne sa holokaustom nikad nije izdato od strane nemačke.

Ovo su samo neke od činjenica koje je zabranjeno ispitivati i spominjati, a na koje se pozivaju revizionisti. Oni se lažno optužuju da negiraju holokaust dok zapravo samo traže istinu o tom zločinu jer su dosadašnji dokazi o njemu nedovoljni, nedokazani i neargumentovani. Postoji opravdana sumnja da se neko koristi tim zločinom radi političkih ciljeva i tako vređa njegove žrtve.

U Evropi, Americi i Izraelu zakonom je zabranjeno da se ovaj istorijski događaj ispituje, posebno da to
radi neko ko nije Jevrejin.






Istoriju su napisali pobednici!

Ako dovoljno često ponavljate laž, ona postaje istina.




"Све велике истине почињу као светогрђа."

- Џорџ Бернард Шо


Palestine banner
Viva Palestina!

JEVREJSKA KONTROLA AMERIČKIH MEDIJA

ČINJENICE O HOLOKAUSTU
 DEO 1

Видеос    

Trinaesto pleme: Hazarsko carstvo i njegova ostavština
Artur Kestler

Israel controls U.S. Presidents
Biden, Trump, Obama, Bush, Clinton...

OSVETNICI

Фотографије  


The Founding Myths of Modern Israel
Israel Shahak: "Jewish History,
Jewish Religion"


ИЗРАЕЛ ОВЕ СТВАРИ ПОКУШАВА ДА САКРИЈЕ:
Ово су најмрачније тајне ИЗРАЕЛА!

Мајн кампф
Адолф Хитлер

JEVREJSKA KONTROLA BRITANSKIH MEDIJA

Black Muslim leader Louis Farrakhan's Epic Speech in Madison Square Garden, New York  - A must see!

ČUDA (JEVREJSKOG) PRAZNIKA PASHA   

Down with Zio-Apartheid
Stop Jewish Apartheid!