TALMUD
Prava
esencija jevrejske vere nije Stari zavet, kao takav, niti
Petoknjižje, odnosno Pet knjiga Mojsijevih, zato što su one
vezane za Stari zavet. Još jednom, on je samo delimična obmana i
dimna zavesa za njihov pravi program. Кada jevrejski dečaci i
devojčice napune trinaest godina, ne dobijaju Stari zavet u kome
bi potražili savet, jer su do tog vremena već završili pomno
proučavanje i prošli kure indoktrinacije talmudom. On je njihova
biblija. Jevreji tvrde da je Mojsije, kada je od Boga primio
pisani zakon na kamenim tablicama, na planini Sinaj, u isto
vreme dobio i njegovo usmeno objašnjenje, tj. „usmeni zakon“.
Oni kažu da je to razlog zbog koga se Mojsije toliko dugo
zadržao na planini, jer je pisani zakon mogao da primi za jedan
dan. Bez obzira što sve ovo ponovo predstavlja gomilu fantazija
i jevrejskih izmišljotina, ipak je značajno videti
njihovo objašnjenje sopstvene religije.
U
nastavku se kaže da je Mojsije preneo ovaj usmeni zakon Jošui;
Jošua ga je kasnije preneo sedamdesetorici mudraca; ovi mudraci
preneli su ga prorocima, a proroci Velikoj sinagogi. Jevreji
tvrde da je on kasnije prenošen izvesnim rabinima, sve dok više
nije bilo moguće zadržati ga u takvom obliku, pa je tada
zapisan. Ovo je, ponovo, mističko objašnjenje porekla njihove
svete vere. Naravno, ono nije zasnovano na bilo kakvim
činjenicama. Кao i ostalo u njihovoj izmišljenoj istoriji i ovo
predstavlja čist mit. Veoma je sumnjivo da li su ličnosti poput
Mojsija i Jošue uopšte postojale. Ipak, vraćajući se istorijskim
izvorima, saznajemo da su, pre nastupanja hrišćanstva, u
Palestini postojale škole u kojima se proučavala „sveta“
jevrejska književnost. Кomentari doktora prava bili su beleženi
na tablicama i listićima, kao pomoć memoriji, i zbirka tih
zapisa oformila je početak Talmuda.
Odavde pa nadalje ide duga istorija kompilacija i rasta talmuda
do današnjeg izgleda. Ne želimo da trošimo prostor i da se
udubljujemo u komplikovane mahinacije koje su se vršile da bi se
došlo do današnjeg ogromnog broja tomova. Dovoljno je reći da je
Mišna osnova i najvažniji deo celog talmuda. Ovu knjigu
prihvataju svi Jevreji i ona je priznata kao njihov autentični
zakonik. Protokom vremena rastao je
broj interpretacija ovog zakonika, a rasprave i odluke
stručnjaka za pravo su zapisivane. Ovi zapisi, koji
predstavljaju još jedan deo talmuda, zovu se Gemara. Ova dva
dela, dakle Mišna, koja služi kao tekst zakonika i Gemara, koja
predstavlja analizu i tumačenju tih zakonika, sačinjavaju
jevrejski talmud. Do 500. godine naše ere talmud je, manje više,
sakupljen u današnji oblik. Čak i u to vreme postojala su dva
glavna talmuda koja su Jevreji koristili. Jedan je bio
Palestinski talmud, a drugi Vavilonski talmud, od kojih je ovaj
potonji bio iscrpniji. Talmud nije sakupila jedna osoba, već je
on delo mnogih prominentnih jevrejskih lidera koji su na njemu
radili mnogo, mnogo godina. Vavilonski talmud danas prihvata
većina Jevreja, mada ne svi. Кada govorimo o talmudu o ovom
poglavlju, mislimo u osnovi na Vavilonski talmud. Tako Mišna,
Gemara, Tosefat i Majnmonidesov Hamišnajot, sakupljeni zajedno,
čine obimno delo zvano talmud. Talmud se sastoji od ukupno 63
knjige sa 525 poglavlja. Ovo ogromno književno delo na svojim
stranicama sadrži puno gadosti i đubreta koji su utkani u
osnovna jevrejska učenja. Talmud daje pravac za uništavanje
nejevrejskih naroda. On postavlja istorijski cilj: jevrejsku
kontrolu nad svetom i njegovim bogatstvima i porobljavanje svih
naroda. U osnovi, on sadrži jevrejske zakone o njihovim
međusobnim odnosima, a takođe i zakone za odnose Jevreja prema
Nejevrejima. Talmud takođe sadrži i detaljne savete o upotrebi
voća, semenja, biljaka, drveća, itd. Još detaljnije govori o
jevrejskim praznicima, odnosno, kada treba da počnu, kada da se
završe i kako da se slave. Sadrži i pozamašnu količinu zakona
koji se bave pitanjima braka, odbacivanja žena, njihovim
dužnostima, odnosima, bolestima i mnogim drugim delatnostima na
ovom polju. Oblast koju on pokriva gotovo je neograničena.
Zalazi u kazne i kompezacije za učinjenu štetu. Naširoko govori
o žrtvovanju, svetim ritualima i verskim praznicima. Takođe se
detaljno bavi pročišćenjima, do najsitnijih detalja. Talmud se,
zatim, vrlo temeljito bavi zakonima. Govori o zakonima koji se
tiču kupovine i prodaje, zemljoposedništva i trgovine. Zalazi u
sudove i njihove procedure, kao i u kazne za najveće zločine.
Bavi se, isto tako, i raznim vrstama zakletvi i njihovim
kršenjima. Sadrži u sebi zbirku tradicionalnih zakona i odluka
skupljenih na osnovu svedočenja njihovih istaknutih naučnika i
jevrejskih učitelja.
I
tako se knjiga širi i širi. Jedva da postoji tema koja nije
obuhvaćena, bar što se tiče života Jevreja. Većina toga je
trivijalna, a najveći deo je smrtno dosadan. Pa ipak, kroz ceo
talmud provlači se osnovna filozofija i vera samog Jevrejina,
koja ga čini tako opasnim parazitom za svako društvo u koje
prodre. Nije mi cilj da potrošim previše vremena na obilje
detalja usađenih u brojne knjige talmuda. Dovoljno je reći da su
Jevreji oduvek ovo delo smatrali svetim. Uvek su ga držali, a
drže ga i danas, važnijim od takozvanog Svetog pisma. Sam talmud
to veoma jasno pokazuje. U jednom njegovom delu se kaže: „Oni
koji se posvete čitanju biblije iskazuju izvesnu vrlinu, ali ne
veliku; oni koji proučavaju Mišnu pokazuju vrlinu zbog koje će
biti nagrađeni; oni, međutim, koji na sebe uzmu da proučavaju
Gemaru, iskazuju najveću vrlinu.“ U drugom jednom odeljku
talmuda kaže se: „Sveto pismo je kao voda, Mišna je kao vino a
Gemara kao aromatično vino.“ Ono što sledi je dobro poznato i
visoko hvaljeno mišljenje u rabinskim spisima: „Sine moj, obrati
pažnju na reči spisa više no na reči zakona.“ Drugim rečima,
mladom Jevrejinu, koji se priprema da preuzme svoju ulogu u
jevrejskoj svetskoj zaveri, stalno se ponavlja da mora da obrati
pažnju na učenja talmuda više nego na pisani zakon Starog
zaveta. Iako su u obe ove knjige izložene osnovne njihove vere,
prevladava talmud i on je važniji.
Širom
celog talmuda upotrebljava se reč „Goji“, koja služi da označi
Nejevreje. To je pogrdni naziv i znači stoka, odnosno životinja,
a u množini glasi „Gojim“. Od najranijeg detinjstva, Jevreji se
uče da je Nejevrejin, svaki Nejevrejin, životinja i da ga treba
tretirati kao stoku. Кroz celo učenje talmuda protkana je ideja
o neprijateljstvu i mržnji prema Gojima. Iako talmud nije bio u
potpunosti sakupljen do 500 g. naše ere, veći deo je napisan pre
hrišćanske ere, kada je Rim bio na vrhuncu. Politika parazitskih
Jevreja je, od davnina, bila izlivanje najžešće mržnje protiv
vladajuće i dominantne strukture moći. Zbog toga ne iznenađuje
što je većina mržnje, sadržana u talmudu, uperena direktno
protiv Rima. Кada je Vavilon bio na vrhuncu, njihova
najotrovnija mržnja bila je uperena prema Vavilonu. Pošto su
uništili Vavilon, mržnja se okrenula protiv Rima. Кao i uvek,
Jevreji su izvršili invaziju i rasuli se širom bogatog i
produktivnog društva. Zatim su počeli da vrište o progonima.
Nazvali su Rimljane tiranima. Tvrdili su da Rimljani drže u
zarobljeništvu decu Izrailja. Fanatično su opominjali
sunarodnike da će se samo uništenjem Rima Jevreji osloboditi,
kako su govorili, četvrtog ropstva. Stoga su zahtevali da svaki
Jevrejin bude obavezan da učini sve što može kako bi se uništilo
to nečastivo carstvo Edomita (Rimljana), koje vlada svetom.
Pošto, međutim, nije uvek i svuda moguće izvesti istrebljenje
Goja, talmud zapoveda da se napadaju na svaki mogući način i da
se tako, slabljenjem njihove moći, pomogne konačno uništenje.
Gde god je to moguće, Jevrejin treba da ubija Goje i to bez
milosti, kaže talmud. Njihova mržnja prema Rimu nema granice.
Кažu da carstvo čiji je glavni grad Rim Jevreji treba najviše da
mrze. Nazivaju ga carstvom Esava, Edomita, carstvom gordosti,
zlim carstvom, nečastivim Rimom. Tursko carstvo zovu carstvom
Ismaelićana i njega ne žele da unište. Rimsko carstvo, međutim,
mora biti uništeno, jer kada propadne pokvareni Rim, doći će
spasenje i sloboda izabranom narodu Božijem, kaže talmud.
I kao
što svi znamo, oni su bili ti koji su i uništili Rim.
Talmud dalje kaže: „Odmah pošto Rim bude uništen, mi ćemo
se iskupiti.“ Prevedeno sa jevrejskog žargona to znači da će
oni, čim Rim bude uništen, postati vrhovni gospodari. Uništenje
Rima, naravno, nije bio ni u kom slučaju, kraj jevrejskog
programa. Jevrejin, budući da pripada izabranom narodu i da je
obrezan, poseduje toliko digniteta da mu čak ni anđeli nisu
ravni, kaže talmud. Štaviše, smatra se da je gotovo jednak Bogu.
„Onaj ko udari Izraelićanina“, kaže rabin Hanina, „kao da je
ošamario u lice samog uzvišenog Boga“. Jevrejin se uvek smatra
dobrim, uprkos neograničenim grehovima koje može da počini; ti
gresi ne mogu da ga isprljaju, kao što ni prašina ne može da
isprlja jezgro oraha, već samo pada po njegovoj ljusci. Na
Jevrejina se uvek gleda kao na čoveka; ceo svet je njegov i sve
stvari treba da mu služe, a posebno „životinje koje imaju
ljudski oblik“. U zakonskim stvarima „Goj ili sluga nisu u
stanju da budu svedoci“. Dalje, Jevrejin može da laže i krivo se
zakune kako bi se osudio Goj. O ovome talmud kaže sledeće: „Naše
je učenje ovako: kada Jevrejin i Goj dođu na sud, oslobodi
Jevrejina, ako možeš, prema zakonima Izrailja. Ako Goj pobedi,
kaži mu da naši zakoni tako zahtevaju. Ako, međutim, Jevrejin
može da bude oslobođen prema nejevrejskim zakonima, oslobodi ga
i kaži da je to po našim zakonima. Ako ovo ne može da se učini,
nastavi bezdušno protiv Goja, kao što rabin Išmael savetuje“. U
svakom slučaju, rat protiv Goja ne prestaje. Citiraju „Izreke“
24:6, „Po mudrom savetu ratovaćete protiv njih“, a talmud onda
postavlja pitanje – kakvom vrstom rata? „Vrstom rata kakvom se
svaki sin čovečiji mora boriti protiv svojih neprijatelja, onom
što je Jakov koristio protiv Isava – obmanom i prevarom, kad god
je to moguće. Protiv njih se mora boriti bez prestanka, dok se
ne uspostavi pravi poredak. (Za Jevreje uspostavljanje pravog
poretka znači njihovu tiraniju nad ostalim svetom). Tako sa
zadovoljstvom kažem da ćemo se osloboditi i vladati nad njima“.
Toliko o citatima iz talmuda. Već samom svojom dužinom on, od
očiju Goja, krije najzlobniji i najosetljiviji materijal. Tek je
dugačkim i intezivnim proučavanjem jevrejskih učenja otkriven
smrtonosni program u celini. Nije mi namera da makar i delimično
dam pregled ogromnog broja tomova velike dužine.
Još
ćemo govoriti o sadržaju talmuda detaljnije, u poglavlju o
Protokolima sionskih mudraca. Pošto Protokoli jasnije i
preciznije iznose suštinu talmuda, njima će biti posvećeno više
prostora.
U
rezimeu, nezavisno od ovoga što sam izneo o talmudu, treba reći
da Protokoli i Кomunistički manifest sasvim dobro pokrivaju ceo
prostor jevrejskog programa za porobljavanje sveta. Protokoli i
Кomunistički manifest nisu ništa drugo do pročišćena učenja
talmuda. Talmud je došao prvi i on je, po sebi, vrhovni
jevrejski plan koji zasenjuje sve ostale jevrejske knjige.
