PROMENE PREZIMENA JEVREJA

PROMENE PREZIMENA JEVREJA – DEO PRVI

Prvi od popisa promena prezimena jevreja. Kada bude završen, dodaćemo i vezanu dokumentaciju, i par rečenica na tu temu.

Do tada pogledajte ovo:

Antolić u Jadrović
Auslander, Auslender u Andrić
Bačić u Mihajlović
Bašić u Munić
Sterli u Lančić
Baumgartner u Kertesz
Blauhorn u Rogović
Bogerović u Kovačević
Bosanac u Blagajski
Bulat u Lapčević
Carević u Jagodić
Kokoš u Bilić
Choma u Choma – Dovski
Nemet u Filipović
Ćulum u Srbinović
Deneš u Verić
Deutsch u Petrović
Deutsch u Dajić
Diette u Mihaljević
Milutinović u Milošević
Ehrenfreund u Erić
Ertl u Ignjatović
Fišer u Magenheim
Fleisman u Mesić
Flieder u Jorgovanić
Zrnčić u Šimunić
Dungjerin u Gnjatić
Fukat u Marković
Futač u Kalinski
Gazibarić u Kejić
Gjaić u Matanić
Glucks u Gorski
Godinić u Cvetković
Golob u Colombo
Schnidersitz u Siderini
Rassevich u Rassevi
Pacovich u Pacuvio
Golub u Crkvenec
Grden u Brumec
Grunwald u Goranić
Hausknecht u Marjanović
Hirschmann u Horvatić
Hiršl u Horvat
Horvatić u Zorko
Hrvojević u Milošević
Jejteles u Jarosy
Jeličić u Lončarić
Juračić u Mišinski

Kelemen u Janković
Klein u Gorski
Kohn u Kremen
Kokoš u Bilić
Kos u Prelošnjak
Košmerl u Mikulčić
Krauterbkut u krajanski
Križanc u Gittler
Krulc (Krulac) u Hradil
Kucelj u Milosavić
Luha u Mernatović
Marton u Erić
Mates u Grujić
Medved u Agnezović
Mianich u Miani
Mikin (Mikini) u Deželić
Moses u Marić
Moses u Mose
Muha u Blažković
Muha u Josipović
Muha u Otoić
Mulac u Jadranić
Negojević u Čolić
Nemec u Stojanović
Neuman u Novačić
Nikl u Vulaković
Pavetić u Diebalo
Otujao u Ružić
Patek u Lesić
Paulović u Pavlović
Pavlić u Pogačić
Pichelmajer u Kralj
Pitoljan u Klić
Pollak u Poljanić
Poljokan u Safarić
Popović oženio Hahn
Potočki u Mlinarić
Abraham Levi u Aleksa Simić
Aron Neufeld u Alfred
Goldfinger u Bosnić
Grunfeld u Grivek
Haim Montiljo u James
Jozef Mevorak u Jusuf
Kohn u Korenić
Leon Goldschmit u Rešad
Lowy u Levi
Poljokan u Levi
Reich u Gudelj
Schwarz u Crnetić

Eisenštein u Gvozdić
Klein u Malinović
Schwarz u Daničić
Steiner u Kovesi
Stern Štern u Nedić, Ilić, Šarić
Weiss u Veljan
Zorka Delić u Marija Dasović
Rabenštein u Vranić
Kohn u Koharević ili Marić ili Kolarić
Goldberger u Galić ili Grgić ili Geić
Bluhweiss u Blis
Schlesinger u Slavetić
Divjak u Divić
Muk u Jadranić
Steiner u Goranin
Novak u Šužnjević
Rak u Radović
Puhina u Puškarec
Resz u Res-Koritić
Rot u Miskolczy, von Miskolcz
Rukavina u Mažuran
Schlesinger u Stanić
Schmaltz u Jakovčić
Schmidt Šmit u Orlović
Schon u Savin
Sohr u Weinberger
Sonjarić u Senjarić
Spevan u Grabušnik
Hajnić u Štrucelj
Spitzer u Siljković
Svinjarević u Dragić
Šestak (Sestak) u Vrbanec
Šimić u Kljajić
Todorović u Lazić
Tramšek u Janić
Trgovac u Puškarić
Ukinović u Martin
Virag u Ružić
Vuk u Vitković
Nogić u Petrović
Weiss u Vinski
Wolf u Vuk
Zrmiš u Sigur
Živaković-Odak u Lovrić
Živoder u Borić
Mendel Kraus u Ivanović
Blanka Dohan u Blanka Kulenović u Bedrija Kulenović

PROMENE PREZIMENA JEVREJA – DEO DRUGI

PRIMER 1) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME
JAKOB AUSLENDER – JAKŠA ANDRIĆ

Jakob Auslender, sin Davida i Gizele Auslender iz Ivankova, rođen 10.12.1901. godine, studirao i završio Medicinski fakultet u Beču, i bio je lekar u Vinkovcima. Godine 1928. oženio je Margaretu/Gretu Mandl, rođenu 10.12.1902. godine u Beču. Imali su ćerku jediniciu Elizabeth (Lizel), rođenu 23.03.1930. godine. Cela porodica je 19.11.1940. godine prešla u katoličku veru. Neposredno pred slom stare Jugoslavije, 12.03.1941. godine, Dr. Jakob Auslender sa porodicom, promenio je prezime u Andrić. Te godine je Dr. Jakob Auslender imao je ordinaciju u Aleksandrovoj ulici 19, i telefonsku liniju broj 70.

Nakon uspostave NDH Dr. Jakša Andrić poslat je u Bosnu zbog lečenja endemskog sifilisa. Kada se vratio iz Bosne biva uhapšen, ali nakon nekoliko meseci je pušten. Zatim je radio u Borovu kao lekar u istoimenoj fabrici. 1950. godine prelazi u Osijek gde radi u ambulanti Jugoslovenskih železnica. Umro je u Osijeku nesrećnim slučajem 21.10.1976. godine i sahranjen je u grobu svojih roditelja (Davida i Gizele Auslender) u Vinkovcima.
Dr. Jakša Andrić bio je poslednji Jevrej koji je sahranjen na Vinkovačkom jevrejskom groblju.

PRIMER 2) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME
ABRAHAM LEVI – ALEKSA SIMIĆ

Sin pokojnog Mihajla Levija, limara, i pokojne Sofije, rođene Montijas, radnice u Fabrici duvana u Banja Luci, sa stanom u ulici Afganovoj/Husedžinovića 7.

Završio je Prvu mušku narodnu osnovnu školu u Banja Luci. Često je bio bez posla. Pripadao je omladinskoj grupi „Ćorava partija“. Bio je član RKD Pelagić i URSS-a. Pre Drugog svetskog rata radio je u Beogradu. U partizane je otišao 1942. godine. Demobilisan je kao oficir JA. U ustaškom logoru ubijeni su mu majka Sofija i braća Dudo i Miko Levi.

Pod imenom i prezimenom Aleksa Simić u Beogradu je 17. jula 1949. godine zaključio brak sa Darinkom Misaljević iz Beograda.

PRIMER 3) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME

Bosnić Maks (Žepče 31.01.1889. – Brazil?), privatni preduzetnik. Sin Samuela i Neli rođ. Goldfinger (Zemun 9.05.1895.). Njegov deda Wilhelm Weiner (Sigebovar 1820. – Brod 1896.) jedan je od prvih Židova naseljenih u Brodu. Roditelji su bili trgovci. Od 1919. direktor je u DI Slavonije u Salvonskom Brodu, nasledivši Aleksandra Erhmanna. Bio je pokrovitelj fudbalskog kluba Marsonia i njegov predsednik 1920. godine. Finansirao je izgradnju fudbalskog stadiona, hipodroma u Brodu, magacina veslačkog kluba Sava i teniskih igrališta u Pilarevoj ulici. Prvi je predsednik aerokluba Naša krila (1934), član uprave Aerokluba i član Brodkog ogranka Rotary kluba (1935). Godine 1935. bio je i član Gradskog predstavništva.Od 20. septembra 1914. oženjen je Olgom, rođenom Samlaić, ćerkom Henrika Samlaića i Fany Kohn. Imali su ćerku Nadu Leu (rođenu u Brodu 6.03.1918.). Živeli su u vili u Badalićevoj ulici br.13. Godine 1924. menja prezime u Bosnić. Dana 11.05. 1940. zapisnički je konstatovano da je sa suprugom i detetom primljen u zavičajne knjige opštine Beograd. Iz Beograda je emigrirao u Brazil.

PRIMER 4) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME

Haim – James (Bijeljina 24.04.1907. – San Miguel de Alende 7.08.1987.) Sin ugostitelja Moše i domaćice Rifke (rođene Montiljo), slikar, muralista i profesor. Završio je gimnaziju u Tuzli.

Kao činovnik Javne berze rada u Tuzli, biva uhapšen decembra 1932. Državni sud za zaštitu države u Beogradu osudio ga je na kaznu robije u trajanju od 18 meseci i na gubitak svih ljudskih prava u trajanju od 5 godina.

Već u ranom detinjstvu pokazivao je izrazitu sklonost ka slikanju. Njegov nesvakidašnji talenat prepoznao je i podsticao profesor likovnog u Tuzlanskoj gimnaziji Mihail Timčišin.

Na poziv sestre Erne Englender, koja je živela u Holivudu, Haim odlazi 1939. u Los Anđeles. Radio je u jednom od crtačkih studija Volta Diznija. Po dobijanju američkog državljanstva, promenio je ime u James.

Nakon završetka Drugog svetskog rata vratio se slikarstvu. Upisao je Umetničku akademiju u Los Anđelesu i u 41. godini života završio je studije.

Od 1950. živi u Meksiku. Predavao je štafelajsko slikarstvo za napredne studenta i slikarstvo murala na Institutu Aljende, a zatim je postao šef katedre , i na kraju, dekan ovog instituta.

Jedan je od najpoznatijih „američko – meksičkih“ muralista. Izlagao je samostalno i aktivno učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama. Dobitnik je više međunarodnih nagrada (kako i priliči njima).

PRIMER 5) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME

Leon – Rešad Dr. (Darda 20.04.1893. – ?). Sin Mora Rosenzweiga i Ernestine Goldschmidt iz Batine. Diplomirao je u Gracu 14. jula 1922. i stekao zvanje doktora medicine.

U svojstvu privremenog sekundarnog lekara počeo je da radi 6. jula 1924. u Opštoj javnoj fondacijskoj bolnici u Osijeku. Radio je u ovoj bolnici do 15. jula 1925.

U II reonu u Slavonskoj Orahovici, za potrebe lečenja državnih organa uprave kamenoloma i ribnjaka te šumske manipulacije, počeo je da radi 3. avgusta 1929. kao lekar po ugovoru.

Prešao je na islamsku veru 9. decembra 1938. i promenio ime u Rešad. Sa Marijom Stanislavom Taras sklopio je brak 21. decembra 1938. u Salvonskoj Orahovici. U braku nisu imali dece.

Zavičajno pravo dobio je u Slavonskoj Orahovici 2. septembra 1940.

Privatnu lekarsku praksu obavljao je u Slavonskoj Orahovici do 20. jula 1940.

Od 27. januara do 8. maja 1942. služio je u V bojnoj Vojne Krajine kao privatni lekar. Na lični zahtev, posle 11 godina privatne prakse u Slavonskoj Orahovici, zatražio je premeštaj u Zavod za suzbijanje endemskog sifilisa u Banja Luci. Rešenjem Ministarsvta zdravlja Z.broj: 65.078 – 1942 od 10. oktobra 1942. postavljen je za lekara nadničara i upućen na rad u Dom narodnog zdravlja u Bosanskoj Gradišci.

Za v.d Upravnika Doma narodnog zdravlja u Bosanskoj Gradišci postavljen je 30. jula 1943. Od 8. novembra 1943. radio je u Zavodu za suzbijanje endemskog sifilisa u Banja Luci.

Zakletvu vernosti NDH, položio je u Banja Luci 21. marta 1944.

Šta se dalje dešavalo završetkom rata, šta su sve radili i kako su se ponašali „ljudi“ promenjenih imena, poznato nam je iz predhodnih tekstova.

PROMENE PREZIMENA JEVREJA – DEO TREĆI

PRIMER 1) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME I VERU

DR. Đorđe Petrović. kotarsko sudija i supruga Irina Deutsch, rođena 9. marta 1903. u Slavonskom Brodu, živeli u Starčevićevoj ulici br. 1. Irina je bila Židovka, ali je prešla na istočnoptavoslavnu veru, jer je Dr. Đorđe Petrović bio Srbin (HDA Ponova DKI 2313/1, 2313/2).

Irina Petrović je navodno izbegla iz tzv. Holokausta i nakon rata sa mužem živela do svoje smrti u Vinkovcima.

U porodici Petrović živela je i Jovanka Deutsch, Židovka, majka Irine, udate Petrović, koja je takođe prešla u pravoslavnu veru (HDA Ponova DKI 2261/4).

Nema podataka o njenom „stradanju“ u Holokaustu.

PRIMER 2) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME I VERU

Vatroslav Ignatz Slavko (rođ.27.08.1903), promenio je prezime u STANIĆ. kao i njegov brat Jakob Završio je Vinkovačku gimnaziju i Pravni fakultet.

Kao privatni administrativni službenik sa svojih 27 godina je 5.08.1930. Edit Zilzer, devojku od 21. godine, ćerku Josipa i Regine (rođ. Graf). Tada je živeo u Novom Sadu.

Slavko je počeo raditi u veletrgovini poljopriverdnih proizvoda „Žitar“ u Vinkovcima, od maja 1928. do decembra 1929. kada je prešao na rad u Trgovinsko – zanatsku i industrijsku komoru u Novom Sadu.

Nakon razvoda braka sa Edit Zilzer, Dr. Slavko Stanić oženio je 1938. godine Drinu Vezjak, rođenu 5.01.1907. u Cazinu, po rođenju rimokatolkinju koja je prešla na pravoslavnu veru. U Novom Sadu im se rodio im se 1939. sin Nenad, kršten u pravoslavnoj crkvi.

PRIMER 3) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME I VERU

Filip Schon rodio se 29.12.1879. u Vukovaru. U Vinkovcima je radio kao zanatlija kožar od 23.09.1908. prodavnica mu je bila pod arkadama u ulici Kraljice Marije br.3 (sada Jelačićeva ulica br.3). Godine 1911. Filip i brat radili su zajedno i imali telefonsku liniju br.70. Filipova supruga Ella bila je 1929. blagajnica Židovskog gospodskog dobrotvornog društva u Vinkovcima.

U junu 1941. Filip i suruga Ella živeli su u ulici Kraljice Marije br.3. Vrednost skladišta i robe procenjena im je na 200 000 dinara (HDA Ponova DKI 2325/2). U to vreme sinovi Egon i Maks-Makso nisu živeli sa roditeljima. Oba su sina promenila prezime u Savin.

U logor Jasenovac odvedeni su Filip (trgovac 58 godina) i supruga Ella (50 godina).

Sin Makso Savin (31 godina) pobegao je 1941. u Korčulu, a 1943. stupio u Partizane, ranjen na Pelješcu i prevezen u Bari. Nakon rata živeo je u Beogradu.

Zaplenjena imovina: 3 sobe nameštaja 20 000 dinara, veš i odela 30 000 dinara i kožarska radnja 300 000 dinara.

O Egonu Savinu u nekom od nastavaka.

PRIMER 4) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME I VERU

SCHMALZ (ŠMALC)

Jakob Schmalz, rođen 17.04.1866.u Vukovaru i supruga Roza, rođena Klein, živeli su u Kozarčevoj ulici br.39. Jakob je radio jao špediter za rođaka Hamburgera. Imali su ćerku Ethel , udatu za Žigu Kohna iz Županje, Gizelu, udatu za Adolfa Šniclera iz Sarajeva i Herminu koja se u svojoj 21. godini udala 18.10.1920. godine za trgovca Adolfa Sohra iz Otoka, i sina Vilima – Vilka.

Porodica Jakoba i Roze Schmalz živela je 1941. u Vinkovcima u ulici Kozarčeva 39. (HDA Ponova DKI, 23394).

Jakob Schmalz (65 godina) i supruga Roza (60 godina), odvedeni su u logor Jasenovac 1942. Oduzeta im je kuća u Kozarčevoj ulici vrednosti 150 000 dinara, i nameštaj, veš i odeća u vrednosti 45 000 dinara.

Sin Vilko. veterinar (30 godina), pobegao je u Gorski Kotar i prišao partizanima. Nakon rata bio je u Jugoslovenskoj armiji (ŽOS PŽF OL, 181.). Živi u Zagrebu. Prezime je pormenio u JAKOVČIĆ.

PRIMER 5) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME I VERU

Jakob (mlađi), sin Isaka Schlesingera, završio Vinkovačku gimnaziju i Pravni fakultet, radio kao Vinkovački advokat. Svoje nemačko prezime zamenio je u STANIĆ.

U svojoj 28. godini Jakog se oženio Malvinom Dežma, ćerkom Jakova i Ide (rođene Spitzer), rođene u Zemunu. Imala je 26 godina. Venčali su se 17.08.1920. u Vinkovcima. malvina je promenila svoje lično ime u NADA.

Godine 1935. Jakob Stanić imao je u svojoj advokatskoj kancelariji telefonsku liniju br.64, i PRIVATNU liniju br.54.